Stranac

Ştranac

Trenutak ne mozemo zaustaviti, vreme je nemoguce vratiti, a osecanja ne umemo kontroisati.Dani su ponekad kao vekovi, dosadnimdugi,hladni i potpuno beznacajni.Zivot je samo sekund u vecnosti, potpuno apsurdan i kratak, koliko god trajao.Smrt je sudbina svakog bica, i zasto onda zivot predstavlja scenario neke sudbine? Zasto voleti,zasto plakati, zasto samo jednostavno ne budemo zadovoljni i srecni u svakom danu potpuno.

Cesto imamo predrasude prema bezosecajnim ljudima.Ljudimakoji ne vole, neplacu,ljudima koji su hladni. A nikada se ne zapitamo zasto je to tako.Zasto su postali takvi. Valjda je zato sto su shvatili sustinu.Apsurdnost zivota jasno je prikazana u Kamijevom Strancu.

Merso, covek koji svoje emocije prikazuje kao kockice leda,ne pustajuci suze, ne osacajuci grizu savesti,ni trunku ljubavi, nam pokazuje koliko je hrabar i sta uopste znaci hrabrost.

Apsurdno je ne zaliti smrt roditelja,, ljudi koji su nam podarili zivot, omogucili detinjtvo i bezbriznost. Apsurdno je ubiti coveka jer ne postoji dovoljndobar razlog za to, jer s

jer smo mi samo obicni smrtnici,i samo Bog opravdano uzima zivote.

Merso je smatrao da je nepotrebno objasnjavati postupke. Njemu cak ni Bog nije predstavljao svetost. Dovodio je sve oko sebe do ludila svojim ponasanjem. Cak ni zahvalnost nije osecao prema ljudima koji su ostali uz njega i zasluszili to. Njegov zivot je njemu predstavljao samo sekund. Sekund u kom je donosio odluke, neplanirano,nepromisljeno i sasvim slobodno,bez trunke savesti.

I ljudi te njegove sekunde osudjuju ne pitajuci se koji je razlog takovog pogleda na svet.

Njegova tisina je pisala duga pisma, a njegova odsutnost nije imala ime. Nije trazio ljubav u mracnim sobama neke proslosti, I nije mislio da sve zna, nije verovaoljudima, jer su inteligentni ljudi uvekpuni sumnji. Nisu mu bile jasne sve te reci u kojima se nije pronalazio, nije zeleo da spasava svoj zivot menjajuci svoje stavove. I bas ti stavovi stavljaju tacku na njegov apsurdni zivot, koj i cak ni on nije video drugacije.

Emocije menjaju pogled na svet, na zivot na ljude, a Merso svoje poglede nije menjao cak ni u najgorim pogledima zivota. Treba se zapitati koji je razlog takvih stavova i takvog laganog setanja kroz zivot. Nije on biolos samo je bio isuvise svoj. Ostao je dosledan sebi i onda kada je stao na raskrsnicu zivota i smrti. Nije skrenuolaksim putem, jer taj put nije bio njegov, vec svaciji. I tama mu je bila draza od pokajanj koje nije osetio. Apsurdnost njegovog zivota nam objasnjava bitnu zivotnu lekciju. Dovodi nas u dilemu kako ili zasto, ziveti u sekundi ili planirati, suprotstavljatii se knjizi sudbine ili bi ipaktrebalo sami da je pisemo,ostati svoj do apsurdnog kraja ili pak promeniti sve zarad zivota.