Bilo je vece ,tiho nekako ,toplo I misteriozno. Cekala sam ga nestrpljivo na stepenicama gde je sve pocelo.Kasnio je ,u poslednjem trenutku ,stigao je ,sa zapaljenom cigaretom i naravno osmehom na licu . Pocela sam da drhtim ,ali sam se istovremeno pretvrala da mi je bas svejedno. Pricali smo te veceri prilicno dugo ,osecala sam se sigurno ,bez obzira na to sto smo sedeli na pola metra jedno od drugog. Samo mi je ceo razgovor bio cudan ,nekako neobican ,zar sa osobom koju toliko volim ,razgovaram kao sa nekim neznancem koji me nije poljubio posle suza ? Pitala sam se kako je dozvolio da zaplacem ,zar on ? I onda sam pocela da mu pricam kako mi je bez njega,kako vidim svakog muskarca ,kriz bes i suze krenula sam kuci i poljubili smo se. To je bio osecaj koji je posle toliko vremena otopio ono kamenje u meni i naterao me da placem i jecam jos vise, ljubeci se plakali smo ,vrisnula sam i gurnula ga od sebe ,kada je poceo jako da me zadrzava i moli da ne idem ,gurnula sam ga i pocela da trcim .Pocela je kisa ,plakala sam ,trceci do stana . Utrcala sam zadihana ,rascupana ,sa razmazanom sminkom i ,polomljenim srcem i glavom punom uspomena i vrisaka. Legla sam i zaspala ,gledajuci u onu tacku u kojoj se videla cela proslost koja je trajni deo mog zivota!