Hamlet

Zivot je cudan put sudbine koji ispunjava nase glave srecom za koju mislimo da je prava. Sa druge strane tu iluziju u nasim glavama unistavaju i razdiru bolne istine. Cinjenice koje nam spaljuju srce,satima goreci u toj prokletoj vatri izzdaje. Verujemo osobama koje maske skidaju na kraju predstave koja je lose izrezirana. Te predstave nam rezira sudbina ,jer hodamo po njenoj teritoriji. Bolna saznanja nam oboje svet u sivo i gledajuci kroz taj sivi oblak patnje i razocarenja,tragamo za putem osvete u nadi da cemo promeniti istinu ili bar ublaziti bol.U delu 'Hamlet' ,Viliama Sekspira prepoznajemo junaka kao otudjeno bice koje tezi da se osveti. Za razliku od likova koji su okarakterisani kao junaci u drugim delima. Hamlet je skroz drugaciji. Dolazi u sukob sa svim ljudima oko sebe,pa cak i sa samim sobom. Razocarenje u zenski rod koje mu je rodjena majka priredila ga dovodi do ivice ludila u kom vidi da masku na svom prelepom licu nosi i njegova najveca ljubav Ofelija. Pokusavajuci da se izvuce iz agonije u kojoj je,sve dublje je upadao u nju. Izdaja koju je deziveo od svojih najblizih ga primorava na lazi i prevare. 'Misolovka' uspeva da razotkrije sve u sta je sumnjao. Odbija da razgovara sa svetom oko sebe i postaje misaono i otudjeno lice koje nema mira. Netipicno za junaka koji ne uspeva da pobedi sebe zbog nacina na koji zivi. Njegov sukob sa Ofelijinim bratom,ubistva i razna zlodela mu u glavi postavljaju razna pitanja. Njena smrt ga tera na jos vece ludilo,proganjaju ga istine koje je saznao,lazi u kojima je ziveo,ljudi kojima je verovao. Dvoboj u kom se bori sa Leartom,okoncava predstavu dogadjaja koje je on izrezerao. Bori se sa njim,a obojica vole Ofeliju na razlicite nacine. On kao dete iz elitnog drustva i Leart kao slugin sin,padaju jedan pored drugog pokazujuci na taj nacin da smo svi izjednaceni na kraju. Da svi imamo razlicite puteve,zelje,prepreke,ali na kraju svi stignemo na isti cilj. Bez razlika i klasiranja drustva.Borbe su nepredvidive. A zivot je borba u kojoj nocu samo cujemo jecaje u grudima. Otudjenost od nas samih nas navodi da postanemo neko drugi,da probudimo zlo koje je u nama spavalo mirno. I sve se svodi na odluke i stavove koji su najteze prepreke na raskrsnoci na koju naletimo putujuci sudbinom. Nacin na koji se izborimo sa tim preprekama nas vodi laksim ili tezim putem ,priblizava ili udaljava cilj. A u zivotu je najbitnije da nemamo sukobe sa sobom,jer je bitno biti sa ljudima koje volimo i koji nas cine srecnim,da radimo ono sto nas ispunjava a ne ono sto nas unistava. Vazno je da svojim stavovima krenemo putem koji nas vodi ka dobroti,pa makar bio i tezi, jer ce taj put biti tezi,jer ce taj put duze trajati. Jer je mrznja covekova najbolnija rana koja ga zivog izjeda. Taj zivot ce nas uvek dovoditi na isto mesto i postavljati isto pitanje:'Biti ili ne biti'. A odgovor nam daje nas karakter i zivotna misao.